Memorija je bit. Memorija moze imati razne primene

Memorija ra?unaraNikola Stoševski NRT-113/17Vedrin Osmani NRT-114/178.1.2018. Rezime      U ovom tekstu ?emo govoriti o razvoju memorija ra?unara kao i o njihovoj podeli i primeni danas. Memorija je u današnjici veoma važna ne samo za ra?unar ve? za sve ostale ure?aje koji je koriste, zato ?emo pro?i kroz osnovne tipove memorija i njihovu klasifikaciju. Uvod      Kao što ljudi koriste mozak za skladištenje informacija, uspomena i podataka kao neke male enciklopedije znanja tako i ra?unaru treba mesto gde ?e ?uvati svoje podatke, bilo rezultate operacija ili sli?no, na trajno ili privremeno. Poznavanje memorija je veoma bitno jer bez pojma o velicini memorije ili tipu mi ne bismo mogli da obezbedimo pravilan rad bilo kog ure?aja. U ranim fazama izgradnje nekog memorijskog cipa radilo se o svega nekoliko megabajta na koju se ne bi mogla skladištiti ni jedna fotografija uslikana današnjim smart telefonima, dok se danas došlo do toga da skoro svako od nas u svom ra?unaru ima hard disk od 1 pa do nekoliko terabajta. Glavni deo      Memorija predstavlja skladište ra?unara gde se ?uvaju podaci i insturkcije u binarnom obliku. Najmanja jedinica za predstavljanje veli?ine memorije je bit. Memorija moze imati razne primene i podele.Postoje mnogobrojne podele memorija, od velicine kapaciteta do njihove uloge u ra?unarskom sistemu. Jedna od podela prema ulozi je: 1.      ROM(Read Only Memory) – memorija kod koje je mogu?e samo ?itanje. Kod ove memorije sadržaj se upisuje fabri?ki po izradi ?ipa a kod nekih novijih je moguca izmena na specefi?na na?ine. Nije mogu?e brisati sadržaj po upisu. Sadržaj ROM memorije se po nestanku napajanja ne briše i zato je ona pogodna za startne programe ra?unara kao što su BIOS(Basic Input Output System) i mikroprogrami.ROM memorija se još deli i na:PROM (Programmable ROM)EPROM (Erasable PROM)EEPROM (Electrically EPROM)Flash EEPROM 2.      RAM(Random Access Memory) – memorije kod koje je mogu? i upis kao i ?itanje podataka. RAM memorija je memorija sa direktnim pristupom i u ra?unarima se koristi kao primarna memorija za smeštanje podataka koji su ?esto koriš?eni kako bi što pre dospeli na izvršavanje u procesoru. Njen sadržaj se po prekidu napajanja gubi tako da se u nju smeštaju podaci i instrukcije koje se trenutno izvršavaju. RAM memorija se još deli na:SRAM(Static RAM)DRAM (Dynamic RAM)CMOS RAM (CMOS technology RAM)NEW RAM (SDRAM, DDR SDRAM…) 3.      KEŠ memorija je tako?e memorija sa direktnim pristupom koja se uvodi izme?u procesora i operativne memorije (RAM memorije). Može imati više nivoa i služi da dodatno ubrza rad procesora na taj na?in tako što ?e podaci koji su ?esto koriš?eni i treba da se obrade u datom trenutku prvo biti traženi u KEŠ memoriji pa tek onda u operativnoj. Samim tim što se KEŠ memorija nalazi odmah do procesora, vreme prsitupa je znatno brže nego operativnoj.4.      Sekundarne memorije – memorije koje su napravnjene kako bi trajno ?uvale podatke i kod ovih memorija se sadržaj ne briše nakon nestanka napajanja ve? se ?uva i može se svojeru?no brisati i menajti. Sekundarne memorije se još dele na:HDD (Hard Disk Drive) – Magnetni medijiSSD (Solid State Drive) – Flash memorijeCD (Compact Disk) Hijerarhijska podela:      Prema dijagramu vidimo da su memorije koje su bliže procesoru manjeg kapaciteta, ali samim tim sto su blize, brže im je vreme pristupa. Kako se memorije odaljavaju od procesora, potrebno je više vremena da podaci putuju, zato bi za neku preporu?enu konfiguraciju bilo poželjno sto više memorije onih koje su bliže tj. RAM i Cache memorije. Memorije poput HDD i CD su najpouzdanije sto se ti?e ?uvanja podataka ali dok se CD zarotira, kao i feromagnetni diskovi unutar HDD-a, potrebno je znatno više vremena. Zaklju?ak       Sve ove memorije su se znatno menjale kroz istoriju gde se težilo ka što ve?em kapacitetu a što kra?oj brzini pristupa. Ove današnje memorije nam se možda ?ine brzim, ali sa dolaskom novih tehnologija, novih ure?aja, bi?e im potrebne nove i unapre?ene memorije koje ?e i?i u korak sa njima, dok se ove memorije koje danas poznajemo smatrati zastarelim. LiteraturaPose?eno dana 6.1.2018. sa Web adrese:https://sr.wikipedia.org/sr-el/??????????_????????Pose?eno dana 6.1.2018. sa Web adrese:https://jelenagavanski.wordpress.com/2014/01/19/hijerarhija-memorija/Pose?eno dana 8.1.2018. sa Web adrese:http://mf.unibl.org/upload/documents/Dokumenti/Predmeti/Informatika/Lekcija%203%20Hardver.pd